Metafora iz naslova, čini se, dočarava sve nedoumice spoljne ali i unutrašnje politike Srbije danas. Spoljne, jer se u složenoj međunarodnoj situaciji zaoštrava pitanje njenog svrstavanja: u zajednicu evropskih ili evroazijskih država; unutrašnje, pak, jer se nalazi između čekića vladajućeg neoliberalnog koncepta i nakovnja rastućih socijalnih potreba sopstvenog stanovništva pre svih ojađene radničke klase. Kada se činilo da je put ka Evropskoj uniji nesporan, neodgovorni političari su pre nekoliko godina zemlju naglo usmerili ka Rusiji stavljajući joj na raspolaganje svoje energetske resurse, sve zarad jedne sasvim izgubljene stvari kao što je Kosovo koje je, hteli to da priznamo ili ne, odavno nezavisna država. Laviranje između Istoka i Zapada jako podseća na (političku) klackalicu. Isprva inatna (prema Zapadu) i zabavna za dežurne „patriote“, ta igra je dospela u fazu kada sa klackalice nije lako sići, a ostati nepovređen.
Ali i klackalica zahteva kapitala kojem se nekritički Srbija udvarala s jedne, i sve jačih zahteva radnika i armije nezaposlenih za socijalnom pravdom s druge strane, nije ništa manje opasna. „Mi i ne znamo kuda zemlju vodimo“ izjavila je nedavno u trenutku iskrenosti jedna, iz dijaspore „uvezena“, ministarka. Za razliku od omiljene dečje sprave, ova klackalica na kojoj se „igra“ Srbija, nije nimalo zabavna: Srbija se ne sme ponašati poput deteta neodlučnog u izboru vrste kolača u poslastičarskoj radnji. Mora znati šta hoće i odlučno i definitivno izabrati put kojim će poći, inače će ostati na vetrometini političkih borbi velikih, a posledice mogu biti tragične.
Z. M.
FOND ZA OPSTANAK REPUBLIKE Ovaj Fond osnovan je na predlog saradnika i prijatelja našeg lista.
Svrha Fonda je pomoć opstanku Republike.
Visinu uplate određuju sami priložnici.
Novac se uplaćuje na tekući račun (videti impresum).
Uredništvo zahvaljuje svim priložnicima.
Fotografije u ovom broju:
Vesna Ćorović Butrić Ghosts ili Beogradske lutke iz izloga
(Da li svi vidimo isto kad u Isto gledamo?)
Svaštalice
Traže da zaratimo sa Rusijom
zbog Ukrajine! Informer, naslovna 30. jul
SRBIJA IZMEĐU ORIJENTALNE DESPOTIJE I ZAPADNOG NEOLIBERALNOG HAOSA Ništa u Srbiji ne uspeva tako dobro kao izneverena obećanja. Milošević je obećao švedski standard, DOS je čak objavio Ugovor s narodom u kojem se obavezao na ustavotvornu skupštinu i reforme koje će od Srbije stvoriti moderno i demokratsko društvo, vlast koju je predvodio Boris Tadić obećavala je i Evropu i Kosovo, bržu reformu privrede i pravosuđa, nova radna mesta. Olivija Rusovac
ZAKON O RADU – PRIMER KLASIČNE EKSPLOATACIJE RADNIČKE KLASE Žudnja za vlašću i sticanje bar izvesne moći u okviru vlasti prevladala je kod pretendenata na „presto“ u ministarstvima i sindikati se olako odriču odbrane stečenih radničkih prava, ili bar prikazuju svoju nemoć da se suprotstave sve gorljivijim osvajanjem autoritarne vlasti u Srbiji, što najviše pogađa one slojeve (radničke) koji se tretiraju kaio „suvišni ljudi“ i „isključeni“ (termin koji je usvojen u sociologiji). Zagorka Golubović
Država priznala da je nesposobna Preispitaćemo privatizaciju NIS-a! - gromoglasno je 11. avgusta najavljeno od ministra unutrašnjih poslova Vlade Srbije formiranje istražne policijske komisije. Ova vest je odmah izazvala brojne nedoumice i reakcije, pre svega u odnosu na veze sa Rusijom. Posle “preispitivanja” 24 sporne privatizacije najavljivanje ove dvadesetpete, u prvi mah je svim patriotama izgledalo kao guranje prsta u oko velikom savezniku Srbije, majčici Rusiji. Dragan Stojković
TRIBINA REPUBLIKE ANTIREFORMA – PROGON JUGOREMEDIJE
U pokušaju da zaustave progon i upropaštavanje Jugoremedije, radnici tog preduzeća obratili su se medijima očekujući da do vlasti i javnosti dopre njihov glas. Razgovor je obavljen 26. avgusta u sali NUNS-a, a govorili su: Branislav Markuš, predsednik Skupštine poverilaca Jugoremedije u stečaju, Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca, Slobodan Tomić, advokat, Slavko Golić publicista i Nebojša Popov, sociolog. Pripremila O. R.
O NAŠEM SHVATANJU MORALA I PRAVDE
Kad god se potežu tako krupne reči kao što su moral i pravda obično se sve svodi na neko teorijsko razmatranje. Ovoga puta razmišljao bih glasno i javno o konkretnim događanjima. Primer je najnoviji slučaj: Marko Milićev koji je prema navodima policije automobilom usmrtio dvadesetjednogodišnjeg Luku Jovanovića a potom zajedno sa nekoliko svojih prijatelja i prijateljica pobegao sa mesta nesreće, a potom i iz Srbije. Nenad Ž. Petrović
POSTALI SMO KOLONIJA MOĆNIH
U ovoj jadnoj i čemernoj Srbiji sve se pobrkalo. Ako se „postavi" tema politika odmah se "uvedu" dežurne teme" bilo: "kriminal, korupcija razne afere, lažne diplome, plagijati doktorati, pevaljke,...". Miroslav B. Mladenović
Kako se na nesrećama i zločinu pokušava graditi patriotizam (Ne)obnovljena zajednica
Još od devedesetih kada je Srbija nokautirana, i to sopstvenom rukom, među atomiziranim njenim življem na ruinama socijalne zajednice istrajava potreba za zajedničkim imeniteljem, principom koji će ih iznova sabrati. Sporadična nastojanja da se u tome uspe, međutim, mahom su naopaka. Dva su skorašnja primera karakteristična – opšti patriotski zamah pomoći Obrenovcu tokom majskih poplava i jednako patriotski zamah neverice i zgražavanja povodom ubistva Tijane Jurić. Ivan Kovač
Dekonstruktivna hirurgija palanačka
Bečejski su politički prvaci namerili, parafrazirajući Mariju Antoanetu, pomanjkanje hleba u opštini nadomestiti arhitektonskim kolačem, rekonstrukcijom centralnog gradskog trga, popularne Pogače. Imajući u vidu tešku društveno-ekonomsku situaciju, lokalni glavari su procenili da je narod gladan, ali pre svega duševne hrane, te su nas brže-bolje zadužili kod banaka radi estetskih korekcija na licu grada. Ivan Kovač
Proizvodnja straha
Ne tako davno, fabrike u Kikindi prozvodile su i za izvoz. Ustvari, nije bilo fabrike koja nije proizvodila za izvoz, od velike "Livnice" sa 6.000 radnika koliko je zapošljavala u svojim najboljim danima do malene "Trikotaže" sa 300 radnica. Mladi inženjeri iz Beograda i Novog Sada dolazili su u Kikindu da tu nađu posao, stan, bračne drugove i družice, prijatelje i solidne prihode. Gordana Perunović Fijat
DIJALOG SA HAOSOM
Teško je građanima Srbije ovoga leta. Pretnje dolaze odasvud. Velike kiše, probuđeni potoci i reke mnogima su uništili sve što su stvorili. Nad onima koji su izbegli vodenu stihiju nadvila se preteća opasnost od bankrota države. Fiskalni savet pokazuje surovima brojkama sumornu realnost i najavljuje još veću besparicu i tešku sutrašnjicu. Dragica Stanojlović
Više raditi, manje se zaduživati
Srbija funkcioniše isključivo zahvaljujući profesionalnim investitorima; bukvalno, isplata penzija, plata u javnom sektoru, rad bolnica, škola, železnice, gradskih vodovoda, energetskog sistema, zavisi od spremnosti i interesa bogatih da svake godine otkupljuju ovdašnje obveznice i trezorske zapise u vrednosti više od pet milijardi evra, a i ova svota se redovno uvećava za kamatu, plus dodatno zaduživanje države sa prekomernom javnom potrošnjom i izuzetno niskom privrednom aktivnošću. Problem je ubrzana spirala zaduživanja, pa investitori gube poverenja da će ikada naplatiti pozajmljeni novac. Živan Lazić
Biračima samo jedan izlaz – ne glasati za mafiokratske oligarhije
Bosnu i Hercegovinu hvata predizborna groznica. Po preliminarnim podacima Centralne izborne komisije (CIK) za 518 mjesta boriće se 7901 kandidat-kinja. Oni su na listama 73 politička subjekta, a 24 je nezavisnih kandidata. Za tri člana Predsjedništva kandidovalo se dvadesetak raznih političkih tipova, među kojima je i bivši reis Mustafa Cerić, kao nezavisni kndidat. Vehid Jahić
REPUBLIKA – PRVA LASTA MEDIJSKIH SLOBODA U BIVŠOJ SFRJ
U Zagrebu su 24. juna razgovarali Milorad Pupovac i Zlatoje Martinov, prvi i sadašnji glavni urednik Republike, o UJDI-u, o dometima našeg lista i sadašnjem stanju na medijskom nebu našeg regiona. Razgovor je upriličen povodom dvadesetpetogodišnjice Republike. Ur.
LETNJI KADROVSKI ŠTICUNG
Već zaboravljena reč, šticung , vraća se ovog leta – u žargon kulture! Šticuje se na upravnim odborima, konkursima i kandidaturama, predlaganju i usvajanju zakona... svemu što može da podigne vrednost zvanične kadrovske valute. Pa makar to bio privid vrednosti – bitno je nameštenje, sinekura, širenje uticaja na što većem prostoru.
Slavica Vučković
Zaštititi osnovna ljudska prava
U Kulturnom centru Rex krajem jula održan je razgovor u okviru programa Malo verovatna misija. Tema razgovora bila je osvetljavanje različitih uzroka, nivoa i oblika permanentnih konflikata koji se dešavaju tokom pacifističkih misija Žena u crnom u ratnom i postratnom okruženju u kojem deluju. Ovim razgovorom otvorena su pitanja sagledavanja i razumevanja prošlosti, sadašnjosti i perspektiva daljeg aktivističkog delovanja Žena u crnom i ostalih branitelja ljudskih prava. Vera Vujošević
In memoriam
Bljesak ljudskog uspona
Prošle nedjelje, 20. jula, u svojoj 92. godini, napustio nas je Ivan Kuvačić, posljednji zagrebački praksisovac, omiljeni učitelj generacija sociologa, ali i svih drugih studenata Sveučilišta u Zagrebu. Bio je jedan od utemeljitelja Odsjeka za sociologiju, neko vrijeme i jedan od dva urednika časopisa "Praxis", sudionik Korčulanske ljetne škole, voditelj međunarodnog seminara iz sociologije na Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku, predsjednik domaćih i međunarodnih stručnih udruženja.
Srećko Pulig
Preuzeto iz: Tjednik Novosti Broj 763, 04.08.2014.
ČOVJEK
Iz težnje da se odgovori na pitanje šta je čovjek nastalo je više naučnih disciplina, mnoštvo umjetničkih djela, filozofskih i teoloških rasprava. A potpunog odgovora na ovo pitanje još uvijek nemamo. Ono što čovjek jeste, što čini njegovu suštinu teško je smjestiti u jedan pojam. Čovjek je biće koje se razvija pa se broj definicija ovog pojma stalno povećava. Nikola Racković
KAKVIH SVE SRPSKIH PISACA IMA
Predstava koja o piscima preovla|uje kod našeg sveta nije baš odmakla od devetnaestovekovnih opažanja. Po njima je literata svojeglav čovek, u najboljem slučaju bohem. Kako god: posredi je autor zavisan isključivo od inspiracije, a to je još jedna arhaična predstava o procesu književnog stvaranja. Stereotip o ćudljivom kreativnom biću na neki način hrane i shodne pod-predrasude kakva je i ona o geniju kom svako suvišno znanje smeta da bude “svoj”. Ispada poželjno da pisac bude što neobrazovaniji, pa makar i jurodiviji, jer time izvorniji, a što je, praktično, slaboumniji, ima nekako izglednije šanse da bude vispreniji. Igor Marojević
ISTINA O ČETNIČKOJ IZDAJI (1)
Povodom 70-godišnjice oslobođenja Beograda od fašizma i njegovih domaćih slugu objavljemo tekst Dragoslava Dimitrijevića Belog zasnovan na arhivskoj i drugoj građi koji belodano svedoči o tome da četnici Draže Mihailovića nisu bili nikakvi antifašisti, već saradnici okupatora. Zbog obimnosti materijala, tekst objavljujemo u dva nastavka.
Dragoslav Dimitrijević Beli
(Nastaviće se)
Kalifat kontra svakog drugačijeg
U beskonačnom geopolitičkom prestrojavanju na Bliskom istoku, kalifat Islamske države (odnedavno ISIS ili ISIL) izgleda da je prestravio sve ostale i drugačije, umešane u bliskoistočnu politiku kroz de facto geopolitički savez. Odjednom, vidimo da Iran i SAD, Kurdi ( i u Siriji i u Iraku) i Izrael, Turska i sirijska vlada Bašara al-Asada, zapadna Evropa (Velika Britanija, Francuska i Nemačka) i Rusija, svi guraju, na različite načine, prema istom cilju: sprečiti da se kalifat širi i učvršćuje. Imanuel Volerstin
Prevela Borka Đurić Komentar br. 383 od 1.avgusta 2014.
Nestanak socijalne države
Evropa se nakon Drugog svetskog rata našla u teškom i dramatičnom položaju: izgubljeni su milioni života, gradovi i industrija su bili razrušeni, privredni sistem u kolapsu. Poznato je da je glavni razlog dotad neviđene evropske i svetske katastrofe ležao u dubokom osećaju socijalno-ekonomske nesigurnosti s kraja dvadesetih i početkom tridesetih godina i gubljenja nade u bolji život kod najširih slojeva evropskog stanovništva. Takvo stanje duha doprinelo je pojavi fašizma u Italiji (1923) i nacizma u Nemačkoj (1933) glavnim uzročnicima najveće pogibelji u ljudskoj istoriji. Filippo Franceschi
Preveo na srpski: Zlatoje Martinov
Iskustva nasuprot doktrinama
Odavno se u nas nije pojavila toliko atipična knjiga kao što je „Skriveni rat“, Nade Sekulić, profesorke antropologije rata na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U pitanju je delo koje dekonstruiše moderne doktrine ratovanja, ističući u prvi plan konkretna iskustva običnih učesnika sukoba i čineći vidljivim one posledica razaranja koje oficijelna politika marginalizuje i prikriva. Živan Lazić
Zemlja ubilačkih paradoksa: rat kao ključni eufemizam
U nedavno objavljenoj knjizi Dezorijentisani (Laguna, 2014, prevod Vesna Cakeljić), Amin Maluf produžava svoja razmišljanja iz Ubilačkih identiteta – ali ih stavlja u okvire fikcionalnog žanra. Labava narativna potka može se sažeti u nekoliko reči: desetak prijatelja iz mladosti, od kojih su neki rasuti po svetu jer su pobegli od građanskog rata, okuplja se ponovo u rodnoj zemlji u nastojanju da pronađe, sada već u poodmaklom zrelom dobu, sponu sa prošlošću i vlastitim mladalačkim idealima – bolje rečeno, sa mladalačkim iluzijama. Ana A. Jovanović
ETNOFIKCIJA ILI KAKO “ISTORIJI ZAVRNUTI UVO”
Igor Marojević (1968) je već uveliko ušao u red najznačajnijih pisaca savremene srpske književnosti. On je jedan od autora o čijim knjigama se možda i najviše piše (samo o prethodnom romanu Majčina ruka bilo je dvadesetak kritika), a kritičari ga smatraju rodonačelnikom nekoliko pravaca (krti realizam, etnofikcija, prelaz postmodernizma u neorealizam,) a prati ga i mnogo poetičkih odrednica (trans književnost, snajperska proza, i sl.). Zlatoje Martinov
Faraoni - Vesko Ivanović: Vapaji iz rupe Po Svetu masovno ginu nedužni civili. Brutalizovana Civilizacija preteći cvili. Palestince
susedi ubijaju mučki. Na nebu je raznesen pun avion pučki. Deca su najlakša meta, za
vršenje kukavičkih osveta. Trebalo bi stoga u ime pravde i Boga, zlikovačke stratege
staviti u robijaške utege. Ali pravde i Boga nema, jer profit od oružja nikad ne drema.
Čovečanstvu se postepeno Apokalipsa sprema!
Recept Nebojše Matića
Nisam radostan što sam dockan i posle mnogih, sasvim slučajno, otkrio Nebojšu Matića, vlasnika i direktora firme „MikroElektronika“, smeštene u prostor propale Elektronske industrije u na izlazu iz Zemuna ka Batajnici. Sedam godina spavao je četiri sata, radio svaku subotu i nedelju, deset godina nije koristio godišnji odmor, a prvi auto kupio je u tridesetosmoj... Firma zapošljava sedamdesetak ljudi a proizvode (40) kojih ima u veš mašinama, frižiderima, klimatizerima, mobilnim telefonima, automobilma, svemirskoj raketi... izvozi u 38 zamalja Evrope, u Ameriku i Japan. Među stalnim kupcima su Toshiba, Hitachi, Sony, NASA, Ferrari, Ford, General, Motors, CERN, Toyota... Dragan Banjac
Povežite se