појавиће се на Егзитовој “Фјужн” бини 9. јула на задовољство бројних поклоника овог дела Европе. Њихов први албум изашао је у Шпанији неколико месеци пре култне панк плоче „Never Mind The Bollocks”. Ипак, издање из 1983, легендарни „Shock Troops” временом је постао један од најутицајнијих панк албума.
Легенда о томе да је менаџер Мелколм Мекларен дотични бенд 1976. позвао на разговор, желећи да баш од њих да направи звезде, одавно кружи. Пошто их није удостојио ни туром пива у пабу, Спарери су откачили Мекларена, који се потом окренуо “Секс пистолсима”. Чланови “Кок спарера” тако су одабрали пут посут трњем. Но, многи бендови управо у њих упиру прстом као у највеће узоре и један од најзаслужнијих стрит-панк састава свих времена.
Захваљујући посредовању Игора Тодоровића Згроа, менаџера Експлозив бине Егзит фестивала, гитариста бенда Дерил Смит радо је за наш лист одговорио на неколико питања.
Како објашњавате чињеницу да је бенд много популарнији данас него крајем седамдесетих?
- “Кок спарер” у време појаве панка никада није био део тадашње елите окупљене махом у Западном Лондону. Ту “Арт-панк” сцену чинили су углавном студенти Академије уметности обучени у скупоцену одећу из модних бутика. За разлику од њих, “Кок спарер” припадали су гомили клинаца из радничких породица Источног Лондона, који су волели фудбал и рокенрол. Оног момента када се мода променила, у панк причи остали су људи са ставом, који су ту од почетка били из љубави према музици. Тако је и бенд добио бројну публику тек касније. Убеђен сам да је “Кок спарер” данас популаран управо због одличних концерата. Врхунска продукција и снимци никада нису одликовали наше плоче, али када чујете исте те песме уживо и масу људи која их пева из срца, призор је фасцинантан!
Како сте, као најмлађи, почетком деведесетих постали део бенда “Кок спарер”?
- Бубњар Стив Брус водио је паб у Источном Лондону, али то тада нисам знао. Свирајући тамо с једним бендом извели смо и пар обрада од “Кок спарер”, да би тек тада, неко из публике, “сабрао два и два”. Спарери почетком деведесетих нису били активни и повела се прича о поновном окупљању. Када су се окупили, питали су ме да ли хоћу да свирам са њима. Помислио сам да ме зову да им са својим бендом будем предгрупа, али када сам схватио да ме зову у бенд, био сам шокиран. Придружио сам се оригиналној постави (Колин, Стив, Мики и Барy) као други гитариста и - од тада су прошле 24 године.
Последњи албум “Here We Stand” објавили сте пре девет година. Да ли планирате неко ново издање?
- Волели бисмо да објавимо бар још један албум пре него што превише оматоримо и заборавимо ко смо уопште. Имамо 12 нових песама, урадили смо демосе и још их дотерујемо. Планирамо да почнемо са снимањем већ током пролећа. Пустићемо да прође време, па уколико не будемо задовољни како албум звучи, нећемо га ни издавати. Морамо бити искрени и према себи и према фановима. “Here We Stand” је био добар албум, па би било глупо да не одржимо висок ниво. Ако све буде текло по плану, нови албум би објавићемо почетком 2017.
Сет-листа песама коју изводите уживо практично је идентична, али се много разликује од компилације коју сте објавили за 40. рођендан.
- О томе често дискутујемо. Свесни смо чињенице да публици морамо да пружимо најбоље. Многи фанови имају прилику да нас виде само једном уживо, те не би био ред да изоставимо главне хитове. На рођенданској компилацији смо сами бирали песме, попут “True To Yourself”, “Bats Out”, “Why Cant You See”... На концертима су нам почетак, средина и крај концерта углавном истоветни, док између комбинујемо, мењамо редослед, што публици која нас редовно прати значи. На фестивалима се углавном држимо уигране листе највећих хитова, јер њих публика жели да чује, па не бисмо ништа мењали ни за “Егзит”.
Сава Савић
Панк је увек био прогресиван
У наредних десетак година оригиналних панк бендова можда више и неће бити. Где видите панк за деценију-две?
- Панк је увек био прогресиван. Зато је небитно ко ће се колико задржати на сцени, као и то што је данас панк другачији у поређењу с почецима. Само нека буде добрих концерата и музике! Када смо се вратили на сцену 1992. наша публика је била “ретро”, а погледајте данас само како је разноврсна, колико је нових клинаца. У последње време појавило се доста нових сјајних бендова, пуних ентузијазма и духа. Зато сам сигуран да ће панк још дуго имати своје место на сцени све разноврснијих музичких праваца. Биће другачији, мењаће се, што је нормално, али ће људи увек поштовати оригиналне бендове који ће им послужити као инспирација.
