Када се данас осврнеш 10 година уназад, да ли си могао да замислиш да ћеш догурати до првог значајног јубилеја?
- Први “To be Punk” Фестивал догодио се сасвим спонтано, 2008. године, када сличних фестивала није било и када је публика била жељна свега. У том тренутку нико није размишљао да ће фестивал догурати до десетог издања.
Да ли је испочетка све текло глатко или си се одмах суочио с проблемима?
- Никад није ишло глатко, а са друге стране није било ни озбиљнијих проблема. Након првог издања фестивала ,опција да и други урадимо у Летњем биоскопу је отпала, па нам је у том тренутку простор био највећи проблем. У то време увелико смо облетали око Кинеске четврти и тада нам је Синиша Жарин, власник Мануала, уступио једну халу МФАМ-а за одржавање другог фестивала. Након еуфорије која је пратила долазак Ника Слотера на рођендански концерт Атеиста, СКЦНС је успео да се докопа фабричке напуштене хале у Кинеској четврти и тако у марту 2010. покрене Фабрику која ће у наредних осам година угостити учеснике “To be Punk” фестивала. У овом моменту Фабрика је једино место где и у будућности видим фестивал. Наравно, новац је проблем увек. Људи овде једноставно немају новца да могу да плате карту бар приближно ценама у Европи. Сложићете се да је 6 евра за први фестивалски дан када је наступио и ГБХ прениска цена, али исто тако, да је било скупље, то би се сигурно одразило на посету.
Може ли се рећи да је ТБП растао до извесне тачке, а онда почео да пада?
- Не бих се сложио с тим... Чињеница је да је након 2010. све почело да пада, број људи на свиркама драстично је опао. Данас ретко који бенд успе сам да пребаци двоцифрен број продатих карата. Једноставно, превише је догађаја за релативно узак круг људи који немају ни снаге ни средстава да испрате све. Погледајте само колико је страних бендова свирало у Новом Саду до те неке 2008/09, а шта се све издешавало у последњих 7-8 година. Једини “слабији” ТБП био је прошлогодишњи, који је урађен без буџета, у минут до дванаест, с циљем да фестивал преживи и преживео је. А сада смо дошли до десетог издања на којем је посета била већа него на иједном у последњих пет година.
Које фестивалско издање је било најлакше за организацију?
- Убедљиво најлакше било је организовати овај, десети, “To be Punk”. Повезани смо са бројним бендовима, промотерима и људима који се баве сличним стварима широм Европе. Једноставно, сложе се коцкице, на време се потврде хедлајнери и онда све иде лакше.
Којим по реду фестивалом си ти најзадовољнији?
- Изузетно сам поносан на свако досадашње издање фестивала, као и на саму чињеницу да фестивал постоји десет година. Посебно ми је драго што је бројна публика, управо на ТБП фестивалу, имала прилику да први и једини пут до сада види неке битне бендове (Snuff, Night Fever, Spermbirds, Stupids, The Crack, Argy Bargy, Goldblade, Newtown Neurotics...). Такође, концерти ПТТБ, Cockney Rejects, ГБХ, Митесерса... памтиће се дуго.
Шта су твоје највеће замерке на досадашња издања и шта би, да можеш, прво променио?
- Да могу да променим публику, односно свест и буџет публике, то бих прво урадио... Такође, законом бих забранио “гест листе”. Тај динар који платиш за улазницу иде и извођачима које си дошао да гледаш. Обезбеђење, оградице, штампање плаката, конобари, техничари, тонци, мајстори светла... све то је неопходно да би се десио концерт/фестивал. Сумњам да нешто од тога не мора да се плати, односно да ће било ко урадити нешто за џабе. Изузетно је некоретно онда тражити од бендова или организатотра да вас ставе на “гест листу”, с обзиром на то да и тај бенд због којег сви ови остали и постоје, треба да добије неке новце, бар да покрије путне трошкове, храну, пиће, да добије неки хонорар. Основни је ред да се плати улазница. Такође, несхватљиво ми је да публика купи улазницу и онда не улази у Фабрику док не почне последњи бенд, у овом случају ГБХ, а пре њих је свирало четири бенда и сваки је развалио на свој начин. Волео бих и да смо у могућности да доведемо више великих страних имена, али је то због танког буџета и ниске цене улазнице једноставно немогуће. Такође, чињеница је да недостају ваневропски бендови, али једноставно, годинама уназад термин овог фестивала је баш незгодан, с обзиром на то да већина Амера долази у Европу на пролеће и враћа се кући након “Гроезрока” који се дешава у Белгији уочи првомајских празника, па поново стиже у Европу крајем јуна за велике летње фестивале. С друге стране, амерички панк бендови знатно су скупљи од европских, а нисам сигуран да би панк публика била спремна да издвоји 2500-3000 динара за улазницу да види рецимо Pennywise.
Колику сатисфакцију ти представљају позитивне повратне информације бендова?
- Много позитивније критике добијамо од самих бендова него од публике. Новосадска публика је позната као џангризава. Не можеш јој удовољити. Ако се на фестивалу деси десет добрих ствари и само једна лоша, сви ће се ухватити за ту једну. “Било је млако пиво”, “хтели су да ми увале фејк мајицу”... прво ће то рећи, уместо да похвале оно што је било добро. Немогуће да је најјачи утисак баш то млако пиво! Боље следећи пут остани код куће. Свега пар дана након фестивала први су се јавили управо ГБХ, за њима и Newtown Neuroticс и Exploding Head Syndrom... захваљују се на сјајном третману, на дивном пријему, на одличном звуку... Не верујем да то говоре из куртоазије.
Које бендове си желео, а ниси успео да доведеш?
- Увек ми је жеља да доведемо “велико” страно име и мање више успевамо у томе свих ових година. Такође, волео бих да је тих имена на гомили више, па да Спермбирдс, ГБХ и Snuff свирају у једном дану, а не развучени у три године. Увек се трудимо да испратимо и актуелна дешавања па да се појави и неки млађи, новији бенд као што су то били Night Fever, Exploding Head Syndrom или Mr Heart. Ове године мало је недостајало да доведемо и Crown Court, сјајан актуелан “Ои” бенд из Лондона, али су авиокарте буквално дупло поскупеле док су се они позитивно изјаснили. Криво ми је што пре пар година нисмо успели, због буџета, да доведемо и Бусинеш, али смо пре њих већ букирали Аргy Баргy и Snuff па се испразнила каса... у међувремену Mickey Fitz нас је напустио заувек па Business више нећемо имати прилике да гледамо. Такође, волео бих да видим неке домаће бендове који на жалост више не свирају, рецимо Jaibo, 36 Daggers, Lets Grow, Lockdown, Hitman, оригинални Регмен...
Могу ли фанови “To be Punk” фестивала да се надају 11. издању?
Ја се први надам да ће фестивал трајати још дуго иако годинама већ причам “е, још овај пут и доста је”... Недостаје млађе публике дефинитивно! Потпуно ми је несхватљиво да новосадски млади бендови попут Ту има звука или ЦПР, немају у публици бар 30 својих другара-вршњака.
Упоредо си ангажован и на Експлозив бини на Егзиту? Лакши или тежи посао за тебе?
- И једно и друго радим из срца... кад нешто радиш зато што волиш, онда нема грешке.
Сава Савић
